NaslovnaUlogujte seRegistrujte se
 

Urbane legende 7

Popularne i svima zanimljive price koje su uglavnom gotovo nemoguce price za koje se uvek nadje neko ko se kune u njihovu istinitost

Urbane legende 7

<p>

Devojka ugleda svoga psa kako ulazi na vrata ku&#263;e sa ne&#269;im u zubima. Kada je malo bolje zagledala beli predmet u njegovim &#269;eljustima shvati da je re&#269; o zecu. I to ne nekom obi&#269;nom zeki, ve&#263; dugogodi&scaron;njem ljubimcu njenih kom&scaron;ija. O&#269;igledno, pas je nekako otvorio kavez u kojem je nesre&#263;ni zec živeo, udavio ga i onda pobedonosno doneo do gazadarice žele&#263;i da se pohvali svojim plenom. Nesre&#263;na devojka sada ne zna &scaron;ta da radi. Kom&scaron;ije, ina&#269;e veoma dragi ljudi, bi&#263;e izuzetno nesre&#263;ni zbog ovog doga&#273;aja jer su mnogo voleli ovog &bdquo;dugou&scaron;ka&ldquo;</p>

<p>

U trenutku devojka odlu&#269;uje &ndash; uzima zeku iz &#269;eljusti svog ku&#263;nog ljubimca, odnosi ga do kupatila i tamo pere da bi uklonila tragove zemlje po kojoj ga je vukao pas. Potom uzima fen i su&scaron;i ga. A zatim kradom odlazi do kaveza koji se nalazi pred ulazom u ku&#263;u njenih kom&scaron;ija i položi ga unutra. Sada &#263;e kom&scaron;ije da pomisle da je zec uginuo prirodnom smr&#263;u i to &#263;e mnogo lak&scaron;e podneti, a ne&#263;e biti ni srdžbe prema psu iz susedstva. Cela pri&#269;a &#263;e imati koliko-toliko razuman kraj.</p>

<p>

Popodne, roditelji devojke vra&#263;aju se sa posla i s vrata joj kažu: &quot;Jesi li &#269;ula &scaron;ta se dogodilo na&scaron;im kom&scaron;ijama. Pre dva dana zec im je uginuo i oni su ga, tuguju&#263;i za ovim malenim &bdquo;&#269;lanom porodice&ldquo;, sahranili u dvori&scaron;tu. Neko od zlobnika iz kom&scaron;iluka to je video, iskopao ga (verovatno u toku no&#263;i), a onda oprao od zemlje, osu&scaron;io i vratio ga u kavez. Zamisli samo na &scaron;ta su sve spremni zlobni ljudi!&quot;</p>

<p>

Naravno, pas je kopaju&#263;i po kom&scaron;ijskoj ba&scaron;ti u potrazi za koskama, prona&scaron;ao zeku i doneo ga do ku&#263;e. Po&scaron;to nije mogao da govori, devojci je ostalo samo da zaklju&#269;i &scaron;ta se dogodilo, a &scaron;to je izgledalo kao najjednostavnije i najo&#269;iglednije re&scaron;enje. Na žalost, nije bila u pravu.</p>

<hr />

<p>

U no&#263;i kada je Titanik udario u ledeni breg i potom potonuo (14. april 1912.) putnicima broda je prikazivan nemi film &bdquo;Posejdonova avantura&ldquo;.<br />

Kada je u jednoj crkvi u Nebraski do&scaron;lo do eksplozije (1950.) svi &#269;lanovi crkvenog hora su preživeli zahvaljuju&#263;i tome &scaron;to su ba&scaron; svi zakasnili na probu.</p>

<hr />

<p>

Policajac je kelnerici u jednom restoranu obe&#263;ao pola premije na lotou i, po&scaron;to su se svi brojevi &bdquo;skockali&ldquo; on je dobio 6 miliona dolara. Održao je re&#269; i kelenerica je dobila najve&#263;i &bdquo;bak&scaron;i&scaron;&ldquo; u istoriji &ndash; 3 milion&#269;i&#263;a. Ovo se dogodilo 1984. godine, a po ovoj pri&#269;i je i snimljen film &bdquo;It could happen to you&ldquo; sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. U originalnom doga&#273;aju policajac se zvao Robert Kaningem, a kelnerica Filis Penzo. A picerija je bila &bdquo;Salova picerija&ldquo; u Njujorku.</p>

<hr />

<p>

Skoti Tarnbul je 25. marta 1995. godine u kola&#269;i&#263;u sre&#263;e (koji se deli uglavnom po kineskim restoranima) prona&scaron;ao kombinaciju brojeva koje mu je kola&#269;i&#263; predlagao za igru na lotou. Bili su to brojevi 10, 24 , 27, 29, 40 i 46. Kasnije, istog dana, njegova žena Barbara je, u jednom drugom kola&#269;i&#263;u sre&#263;e prona&scaron;la istu kombinaciju brojeva. I oboje su je odigrali sutradan. I oboje su dobili po 814 hiljada dolara na teksa&scaron;koj lutriji!</p>

<hr />

<p>

Havajska legenda: Svako ko uzme, odnese (ukrade) kamen sa havajskih plaža (Havajski vulkanski nacionalni park) bi&#263;e kažnjen &ndash; boginja vatre i vulkana Pele &#263;e mu doneti mnoge nesre&#263;e. Na stotine turista koji su za uspomenu uzeli poneki kamne&#269;i&#263; sa ove plaže, posle nekog vremena su ga po&scaron;tom vratili žale&#263;i se na lo&scaron;u sre&#263;u u životu: umirali su im ku&#263;ni ljubimci, dobijali su otkaze na poslu, imali zdravstvenih problema...</p>

<hr />

<p>

Vilijem Kari iz Bostona je 1990. osvojio na lutriji 3,6 miliona dolara i odmah potom umro od sr&#269;anog udara izazvanog velikom sre&#263;om. &#268;etrnaest godina kasnije dobitnika na lotou Karla Atvuda je samo jedan sat posle dobitka pregazio kamion.<br />

Margaret Jorgenson je umrla 1951. godine, a testamentom svoj imetak (700 hiljada dolara) ostavila izvanredno ljubaznom &#269;oveku koga je upoznala na putu u &#268;ikago i sa kojim se poznavala samo &#269;etiri sata!</p>

<hr />

<p>

Izvesni Lari iz Kalifornije je oduvek želeo da bude pilot. U vojsku ga, me&#273;utim, nisu primili zbog slabog vida. Sede&#263;i u svojoj ba&scaron;ti jednoga dana on do&#273;e na ideju da u prodavnici vojne opreme kupi nekoliko meteorolo&scaron;kih balona i da ih veže za svoju ba&scaron;tensku stolicu. Po njegovoj zamisli, trebalo je da ga ti baloni podignu na odre&#273;enu visinu od 100-ak metara. &Scaron;to je namerio, to je i u&#269;inio, prethodno vezuju&#263;i stolicu kanapom za kamion&#269;i&#263; u dvori&scaron;tu. I zaista, baloni ga podignu sa zemlje na visinu koja je bila odre&#273;ena dužinom konopca.</p>

<p>

Potpuno okuražen, Lari napumpa helijumom jo&scaron; nekoliko balona, zatim dva-tri napuni vodom (zbog težine), uzme revolver, odveže kanap od kamiona i prepusti se letu. Namera mu je bila da pi&scaron;toljem na odre&#273;enoj visini &bdquo;upuca&ldquo; nekoliko balona i tako aterira. Zahvaljuju&#263;i povetarcu Lari se ubrzo na&scaron;ao na zavidnoj visini od nekoliko stotina metara, a nedugo potom i na 4000 metara! Na&scaron; junak se nije usu&#273;ivao da na ovoj visini &bdquo;upuca&ldquo; balone jer bi posledice mogle da budu katastrofalne. Jednostavno &ndash; prepustio se sudbini dok je mrak po&#269;eo da pada, a njegova letelica se ve&#263; na&scaron;la nad obližnjim okeanom.</p>

<p>

Sudbina je na njega namerila jedan avion koji je dolazio u Los An&#273;eles iz Tokija. Pilot putni&#269;kog aviona je odmah javio kontrolnom tornju &bdquo;uobi&#269;ajenu vest&ldquo;: Primetio sam &#269;oveka koji leti u stolici za koju su vezani baloni, naoružan je i možda pijan! Kontrolori leta su, naravno, prvo pomislili da je sam pilot poludeo, a nakon toga su angažovali helikoptere da izvide stvar i spasu &bdquo;pilota lete&#263;e stolice&ldquo;. Ali, ni letelice nisu bile u mogu&#263;nosti da spasu Larija jer su vazdu&scaron;ne struje &bdquo;lete&#263;ih miksera&ldquo; stalno odguravale balone. Onda Lari skupi hrabrost i po&#269;ne da puca u balone. Uskoro je pao u more odakle su ga spasili uz pomo&#263; helikoptera.</p>

<p>

Postoji vi&scaron;e verzija ove pri&#269;e, u zavisnosti da li je &#269;itate na originalnom sajtu sa Darvinovim nagradama ili na nekom koji ovu storiju prepri&#269;ava. Po drugoj verziji Lari je poginuo pri padu jer je prebrzo &bdquo;ubijao&ldquo; balone. Po tre&#263;oj je bio kažnjen jer je nezakonito koristio me&#273;unarodni vazdu&scaron;ni prostor bez pilotske dozvole i dozvole za let. Po &#269;etvrtoj je ponovio ovaj svoj poduhvat, ali sa veoma dugim kanapom koji je bio pri&#269;vr&scaron;&#263;en za kamion...</p>

<hr />

<p>

Osamdesetih godina su mladi Beogra&#273;ani i Beogra&#273;anke &#269;esto pribegavali jednoj originalnoj po&scaron;tanskoj igri. U kovertu bi stavili razglednicu, zatvorili je i potom na prednjem delu napisali neku izmi&scaron;ljenu adresu u Velikoj Britaniji &ndash; npr. Roger Davidovich, Oxford street 7565, London. Na pole&#273;ini bi napisali adresu prijateljice ili prijatelja kojima u stvari &scaron;alju po&scaron;tu. Pedantni engleski po&scaron;tari, kada na navedenoj adresi ne bi prona&scaron;li doti&#269;nu osobu, pismo su vra&#263;ali na adresu po&scaron;iljaoca tako da je ono stizalo do osobe kojoj je i namenjeno.</p>

<p>

U razglednici koja se nalazila u pismu obi&#269;no bi stajao tekst: &ldquo;Ove godine jo&scaron; nigde nisam putovala pa ti bar &scaron;aljem pismo koje je malo obi&scaron;lo svet&rdquo;&hellip;&nbsp;<br />

Ponekad, da bi cela pri&#269;a bila jo&scaron; &scaron;a&scaron;avija, sama razglednica je bila neka stara fotografija Londona ili Pariza&hellip;&nbsp;<br />

I danas poneko, se&#263;aju&#263;i se ove igre, na takav na&#269;in obavi komunikaciju sa prijateljima.</p>

<p>

Na&scaron;a pri&#269;a kaže da je u to doba jedan Beogra&#273;anin na ovaj na&#269;in poslao pismo svom drugaru. Na &#269;elu pisma napisao je adresu: Džon Piters, &#268;elzi roud broj taj i taj, London. Posle dve nedelje na adresu njegovog prijatelja, koja je stajala na pole&#273;ini kao adresa po&scaron;iljaoca, stiglo je pismo izvesnog gospodina Pitersa iz Londona. On se zahvaljuje na razglednici Pariza koju je dobio na poklon, &#269;ini mu se da je re&#269; o nekoj igri (koju je opet organizovala po&scaron;ta), pozdravlja po&scaron;iljaoca, kaže da je preko pe&#269;ata na po&scaron;tanskoj marki otkrio koji je to jezik kojim se služi po&scaron;iljalac razglednice, potom na&scaron;ao prevodioca i odlu&#269;io se da vrati &ldquo;poklon&rdquo;. &Scaron;alje mu, dakle, razglednicu Madrida, uz napomenu da je, sre&#263;om, ove godine ve&#263; bio na odmoru i naputovao se po Evropi (&scaron;to i njemu želi), i da njegovo ime nije Džon nego Džeremi (ali nema veze).</p>

<p>

Koji je bio ra&#269;un verovatno&#263;e da po&scaron;iljalac pogodi prezime i delimi&#269;no ime na pomenutoj adresi? Pa, s obzirom na u&#269;estalost prezimena Piters, i nije bio suvi&scaron;e veliki. Kada je ova pri&#269;a (koja se kasnije razvila u urbanu legendu sa mnogim dodatim pojedinostima) prostrujala gradom mnogi su na prednju stranu pisma, ne žele&#263;i da rizikuju, stavljali adresu: Simeohn Kharaphilippovich, Oxford street 2345/344&hellip;.</p>



Podeli na Facebook-u

ključne reči: legende urbane legende